Branko Copic
Branko Copic (1914-1984) je jedan od najpopularnijih i najplodnijih pisaca
srpske knjizevnosti XX veka. Njegovo delo je obimno i zanrovski raznoliko -
pisao je pripovetke, romane, pesme, komedije, satire, filmske scenarije, price i
pesme za decu. U toku svog dugog stvaralackog rada, koji je trajao vise od pola
veka, stvorio je knjizevno delo koje vremenski i tematski obuhvata veliko
razdoblje novije istorije srpskog naroda - od perioda izmedju dva svetska rata
do osme decenije ovog veka. U prvom periodu stvaralastva Copic je pripovedao o
ljudima svog zavicaja, o njegovom tegobnom zivotu pritisnutom siromastvom i
svakojakim nepravdama. U drugom periodu u njegovom knjizevnom izrazu doslo je do
sadrzajnog poistovecenja knjizevno-estetskih i idejno-revolucionarnih ciljeva,
kada je Copic bio ovencan slavom najpopularnijeg partizanskog pisca, da bi u
trecem periodu doslo do izrazaja razocarenje u stvarnost socijalistickog
drustva, sto je potisnulo ideolosku tendenciju i inteziviralo emocionalne
sadrzaje i lirski karakter njegove slike sveta. Pisanjem bajki o detinjstvu i
ratu Copic je branio i samoga sebe od stvarnosti u kojoj mu je bivalo sve
tesnije i tamnije, da bi njegova melanholija vremenom postajala sve izrazenija i
da bi 24. marta 1984. izvrsio samoubistvo.
|
