Viktor Jerofejev (Viktor Erofeev)
Ruski pisac i kriticar Viktor Vladimirovic Jerofejev, rodjen
1947. godine, od svojih kreativnih pocetaka spada u sustinski povlascene
ruske stvaraoce, u one koji su kompetentni da porede pariske kestenove
sa ruskim brezama. Detinjstvo u Francuskoj, uz oca diplomatu, u miljeu
ondasnje elitisticke drustvene nomenklature, svakako je moglo uticati na
profilisanje njegovog opusa. Ali je u tom smislu, bez sumnje, bila
presudnija razobrucena i nepokorna priroda njegovog dara i kontakt sa
najvecim vrednostima rodne ruske kulture.
Pristupom dalekim od svakog akademizma, 1975. godine brani doktorsku
disertaciju Dostojevski i francuski egzistencijalizam (objavljenu 1991.
u Americi). Urednik je i ucesnik cuvenog samizdatskog almanaha
Metropolis (1979). Njegov izlazak iz "knjizevnog podzemlja" obelezen je
publikovanjem pripovetke Papagajcic u casopisu Aganjok 1988. godine.
Pravu popularnost stice nakon umetnickih proza Anino telo, Kraj ruske
avangarde (1989), Zivot sa idiotom (1991), romana Ruska lepotica (1996)
kao i zbirke eseja U lavirintu prokletih pitanja (1996). Autor je dve
prozne antologije: Ruski cvetovi zla (ispravljeno izdanje, 1999) i Vreme
setveno, vreme zetveno (2001). Pomenimo i kapitalno delo Izabrano, ili
Dzepna apokalipsa (1993), romane Strasni sud (1994), Pet reka zivota
(1998), Enciklopedija ruske duse (1999), Dobri Staljin (2004), kao i
zbirke pripovedaka Muskarci (1997) i Bog X: price o ljubavi (2001).
|
