Branislav Nusic (1864-1938)
Iza Nusica, uprkos tome sto mu se cinilo da je "malo dao", ostao je
impozantan knjizevni opus: komedije, celovecernje i jednocinke, drame u uzem
smislu, istorijske i savremene, romani, pripovetke, novinske kozerije,
autobiografske knjige, putopisi, etnografski spisi, novinski clanci,
predavanja... Njegova Sabrana dela skupljena su u dvadeset tomova, a izvan njih
ostali su razliciti tekstovi, koji bi, verovatno, mogli ispuniti jos desetak
knjiga. Nusic je pretezno humoristicki pisac, ali ima nehumoristicko delo
obimnije no mnogi pisci koji nikada nisu napisali ni jedan humoristicki redak.
Iako je, prevashodno, dramski pisac, njegovo prozno delo je obimnije od dela
mnogih pisaca koji su iskljucivo pisali prozu. Njegovi clanci, izjave,
intervjui, predavanja razasuti po novinama, kada bi se skupili, ispunili bi, po
svoj prilici, vise knjiga nego celokupni opus mnogih pisaca. Nasuprot publici,
kritika je prema Nusicu bila stroga, cesto nepravedna. Kao da je bila ljubomorna
na Nusicevu veliku popularnost ostvarenu mimo njenih procena, ona je, po
pravilu, zagovarala visa poeticka, kulturna i moralna stanovista, bez
razumevanja za Nusicevu osobenu knjizevnu poziciju, njegovu ukorenjenost u
postojecu kulturu, prilagodljivost publici. Zbog svega toga, Nusicevo delo je u
najvecoj meri nastajalo u znaku kontroverze izmedju publike i kritike. Cini nam
se da je tek u nasem vremenu odnos prema Nusicevom delu usaglasen, i to u slavu
"pesnika smeha".
|
