Milorad Pavic
Milorad Pavic (Beograd, 1929), srpski prozni pisac i pesnik, istoricar
srpske knjizevnosti 17-19. veka, strucnjak za barok i simbolizam, prevodilac
Puskina i Bajrona, profesor univerziteta (predavanja: Nova Sorbona u Parizu,
Bec, Novi Sad, Regensburg, Frajburg, Beograd). Clan je Srpske akademije nauka i
umetnosti od 1991. godine. Do danas Paviceva dela imaju preko 70 prevoda u
zasebnim knjigama na razlicite jezike sirom sveta.
"Ja sam pisac vec dve stotine godina. Daleke 1766. jedan Pavic je objavio u
Budimu svoju zbirku pesama i otada se smatramo spisateljskom porodicom.
Rodjen sam 1929. na obali jedne od cetiri rajske reke u 8 i 30 casova izjutra u
znaku Vage (podznak Skorpija), po asteckom horoskopu Zmija.
Prvi put sam bombardovan kada mi je bilo 12 godina. Drugi put kada mi je bilo 15
godina. Izmedju ta dva bombardovanja zaljubio sam se prvi put i pod nemackom
okupacijom prinudno naucio nemacki. Tada sam kradom naucio i engleski od jednog
gospodina koji je pusio mirisljavi duvan za lulu. U isto vreme prvi put sam
zaboravio francuski (posle sam ga zaboravljao jos dva puta). Najzad, u jednoj
stenari, gde sam se nasao bezeci od anglo-americkog bombardovanja, jedan ruski
carski oficir emigrant poceo je da mi daje casove ruskog iz knjiga pesama Feta i
Tjutceva. Druge ruske knjige nije imao. Danas mislim da je ucenje jezika bilo
vrsta pretvaranja u razlicite opcinjujuce zivotinje.
Voleo sam dva Jovana - Jovana Damaskina i Jovana Zlatoustog (Hrizostoma).
Mnogo vise ljubavi sam ostvario u svojim knjigama nego u svom zivotu. Sa jednim
izuzetkom koji jos traje. Noc mi se u snu slatko lepila za oba obraza.
Do 1984. bio sam najnecitaniji pisac u svojoj zemlji, a od te godine nadalje
najcitaniji.
Napisao sam roman u vidu recnika, drugi u obliku ukrstenih reci, treci u vidu
klepsidre i cetvrti u vidu prirucnika za gatanje kartama tarot. Trudio sam se da
sto manje smetam tim romanima. Smatram da je roman kao rak; zivi od svojih
metastaza i njima se hrani. Kako vreme protice, ja sam sve manje pisac svojih
knjiga i sve vise pisac onih buducih, koje po svoj prilici nece nikada biti
napisane.
Na moje zaprepascenje knjige su mi do sada prevedene 73 puta na razne jezike.
Ukratko, ja nemam biografiju. Imam samo bibliografiju.
Kriticari u Francuskoj i Spaniji zabelezili su da sam prvi pisac 21. veka, a
ziveo sam u 20. veku, kada se morala dokazivati nevinost, a ne krivica.
Znao sam da ne treba dodirivati zive rukom kojom sam u snu dotakao mrtvaca.
Najveca razocaranja u zivotu donele su mi pobede. Pobede se ne isplate.
Nisam nikoga ubio. Ali, mene su ubili. Mnogo pre smrti. Za moje knjige bilo bi
bolje da im je autor neki Turcin ili Nemac. Bio sam najpoznatiji pisac
najomrazenijeg naroda na svetu - srpskog naroda.
XXI vek za mene je poceo pre vremena, 1999. godine, trecim bombardovanjem, kada
su NATO avioni bacili bombe na Beograd i Srbiju. Reka na kojoj zivim, Dunav,
otada nije vise plovna.
Mislim da me je Bog obasuo beskrajnom miloscu podarivsi mi radost pisanja, ali
me je istom merom kaznio mozda bas zbog te radosti." (Milorad Pavic)
|
