Aleksa Santic
Aleksa Santic, jedan od najvecih srpskih pesnika, rodjen je 1868.
godine u Mostaru. Otac mu je umro dok je bio mali, tako da je veci deo mladosti
proveo u porodici strica. Imao je dva brata i jednu sestru. Posto je ziveo u
trgovackoj porodici, ukucani nisu imali dovoljno razumevanja za njegov talenat.
Zavrsio je trgovacku skolu u Trstu i Ljubljani i potom se vratio u Mostar.
Najveca dela stvarao je na kraju XIX i pocetkom XX veka. Uzori su mu bili srpski
pisci Vojislav Ilic i Jovan Jovanovic Zmaj, a od stranih je najvise postovao
Hajnriha Hajnea. Njegove pesme pune su emocionalnog bola, rodoljublja, ljubavne
ceznje i prkosa za nacionalno i socijalno ugrozen srpski narod.
Santic je bio osnivac kulturnog lista "Zora" i predsednik Srpskog pevackog
drustva "Gusle". Tokom zivota objavio je ogroman broj pesama, a od dela se
izdvajaju: "Hasanaginica", "Na starim ognjistima", "Andjelija", "Nemanja" i "Pod
maglom".
Poznati pesnik umro je od tuberkuloze u Mostaru 2. februara 1924. godine.
|
