Prica Ekovog romana je jednostavna. Glavna licnost, antikvar i
bibliograf iz Milana, Djambatista Bodoni, Jambo, nakon incidenta, u 59. godini
zivota, izgubio je memoriju. Jambo ne pati od totalne amnezije, vec selektivne.
Sacuvao je takozvano semanticko pamcenje. Bez napora se seca fraza ili naslova
mnogih knjiga, u stanju je da bez greske citira stranice poezije koje je
procitao, seca se svega u vezi s Julijem Cezarom ili Napoleonom, zna kako da
vozi automobil. Ali, ostecena mu je autobiografska memorija. Jambo ne zna ko je,
ne seca se svoga imena, ne prepoznaje vlastitu suprugu, kcerke, ne seca se
roditelja niti svoga detinjstva.
Roman ima tri dela. U prvom, glavni se junak budi u bolnici, ne zna ko je, ne
seca se niti jednog detalja koji bi mu mogao pomoci da se seti vlastitog
identiteta. Supruga, psiholog, ga savetuje da se na neko vreme preseli u kucu
svoga dede i bake, na selu, gde je proveo jedan deo detinjstva. Na tavanu stare
seoske kuce sacuvano je sve materijalno, papirnato, koje moze pomoci u
rekonstrukciji dela zivota, ili proslosti. Jambo pretura po sanducima punim
starih novina, igracaka, knjiga, stripova, albuma, razglednica, kalendara,
kutija od cokoladnih bonbona, skolskih svezaka, gramofonskih ploca. Ispod
decenijske prasine vadi stare stvari i pokusava da obnovi vlastitu proslost...
|
