Filmska ispovest Zivojina Pavlovica (1993 -1998), knjizevnika i reditelja,
nastala u dve poslednje godine njegovog zivota, uramljena je u dva citata, dva
zapisa o sreci: "Biti filmski reditelj ponekad znaci - srecu", reci su Ingmara
Bergmana istaknute kao moto, dok izreka Hansa Magnusa Encesbergera, na samom
kraju, govori o tome da je sreca prosla.
Uzbudljivi zivot na planeti filma prati se u ovoj knjizi od decije opcinjenosti
pokretnim slikama do stvaralackih izazova, radosti i muka. Pavlovic kao da jos
jednom iza kamere, pred njeno oko izvodi i sebe i mnogobrojne ucesnike u
zajednickim poduhvatima, ozivljava nastajanje svojih filmova od pisanja
scenarija do realizacije i njihovih potonjih zivota u bioskopima, seca se i onih
koji nisu mogli biti snimljeni...
|
