"...Pisem bez ikakve zelje da nanesem uvredu pravovernim katolicima, koji
mogu sebi priustiti nipodastavanje moje price kao irelevantne za svoju veru;
jer, katolicizam postaje nesporan logicki sistem misljenja onog casa kada se
mnogi dogadjaji u Jevandjelju drze takvima da prevazilaze ljudsko razumevanje i
da se, samim tim, moraju pojmiti samo verom. Iako ja odbacujem ovu premisu,
barem ce se razumeti da postujem Isusa kao nekog ko je bio beskopromisniji,
dosledniji i cak odaniji svom Bogu nego sto to vecina Hriscana dopusta.
Verovatno najveca prepreka razboritom pogledu na Isusa nije gubitak veceg dela
njegove tajne istorije, vec uticaj poslednjeg i propagandistickog Jevandjelja po
Jovanu. Mada ono u sebi sadrzi vredne fragmente istinske tradicije, koja se ne
moze naci u sinoptickim Jevandjeljima, potreba za kritickom rezervom s kojom se
ono mora citati jasna je kada se vidi njegov metafizicki prolog, koji je lisen
smisla, kakav god da mu je bio prvobitni kontekst; zatim autorovo voljno
ignorisanje Jevrejskih pitanja; i Aleksandrijska-Grcka retorika neposteno
pripisana jednom mudracu i pesniku koji nikada nije rekao suvisnu rec..." (R.
Grevs, Iz uvoda knjige)
|
