Sveti gnev zivog organizma do sada je neprevazidjena, najdetaljnija i
najobuhvatnija biografija Vilhelma Rajha cija istrazivanja u oblasti
psihoanalize, medicine, teorije fasizma i biofizickih osnova zivota danas u
Evropi dozivljavaju pravu renesansu. Po delima koja su nam do sada poznata
(Analiza karaktera; Funkcija orgazma; Psihologija mase i fasizma) Rajh je bio
jedan od najznacajnijih teoretskih predvodnika studentske revolucije i
antiautoritarnog pokreta sezdesetih i sedamdesetih godina. Strukture kao sto su
specijalne prodavnice za decju odecu i ostale potrebe za decu, tolerancija prema
vanbracnim odnosima i institucije kao sto su stambene komune koje su danas na
Zapadu nesto sto je po sebi razumljivo, ne bi se mogle cak ni zamisliti bez
uticaja njegove misli na jednu celu generaciju. Fury on Earth glasi naslov
americkog originala ovog susreta sa licnoscu Vilhelma Rajha, a napisao ga je
njegov student, povremeno pacijent i kasnije saradnik, Majron Saraf. Rad na ovom
kompleksnom i teskom zadatku trajao je celu jednu deceniju. Kada je engleska
verzija knjige Majrona Sarafa objavljena 1984.god., neki ortodoksni Rajhovi
ucenici primili su je sa uzasavanjem. Licnost Majrona Sarafa, jednog od
najistaknutijih i najkonzervativnijih od svih prezivelih ucenika Vilhelma Rajha,
snazno je obelezena licnoscu njegovog ucitelja, i to kako u pogledu mnogih jakih
tako i svih onih slabih strana Rajhovih. Saraf je sve do svoje smrti predavao
psihologiju na uglednom Medicinskom fakultetu na Harvardu. Proces koji su
americke medicinske vlasti FDA pokrenule protiv ovog istrazivaca u oblasti
medicine i sve one hajke, zabrane obavljanja profesije i istrazivackog rada
predstavlja cak i za Rajhove neprijatelje potresnu pouku posleratne istorije
zapadnih drzava cije su se demokratije osecale ugrozene istrazivanjem efekata
niskog stepena zracenja radioaktivnih supstanci i moguce stetnosti konvencionale
medicinske terapije. Drzavna uredba da se spali celokupna istrazivacka
dokumentacija i Rajhove knjige o otkricu energije koja utice na ljudski
organizam i o primeni te energije u medicini kao i sudski nalog da se uniste svi
aparati kojima se sluzio u istrazivackom radu, prekrili su tamom Rajhovo naucno
delo o osnovama zivota. Ta tamna noc nad ovim delom koja je trajala vise od tri
decenije pocinje da se razdanjuje u nekoliko poslednjih godina. Majrona Sarafa
sam upoznao kao brilijantnog govornika na jednoj medjunarodnoj konferenciji u
Minhenu 1984. godine. Nakon tog susreta pocelo je da se razvija nase veliko
prijateljstvo. Susretali smo se u Bostonu, u Berlinu. Kad je Majron sredinom
osamdesetih godina u Berlinu prvi put organizovao seminar za terapeute, posle
prve terapeutske seanse osecao sam, kao i svi ucesnici, kako se kasnije
uspostavilo, zelju da odletim iz prostora. Metodu vegetoterapije, tehniku
psihoanalize i psihodrame koristio je tako precizno, brilijantno i snazno da je
za tri minuta dostigao onu tacku do kojih nijedan od terapeuta nije nikada bio
dosao u celom svom radu. Tek su tokom vikenda dosli do izrazaja njegova ogromna
ljudska toplina i njegov duboki smisao za humor koji su pratili njegov rad u
Berlinu, gde ga je zadesila smrt. Majron je bio neponovljiva kombinacija viseg
harvardskog docenta, ucenika Vilhelma Rajha i humaniste starog kova. Seminare sa
njim i njegovom grupom dozivljavali smo kao nebrojene filmove u kojima ucesnici
igraju glavne uloge sa humorom i dubinom raznolikosti, jedinstvenoscu njihovog
zivota i licnosti. Tu se moglo osetiti, iskusiti i videti ono nesto zajednicko
sto sve ljude povezuje. Poslednji put smo vise dana bili zajedno u martu 1997.
godine povodom stogodisnjice rodjenja Vilhelma Rajha koja je svecano obelezena u
Geteovom institutu u Bostonu. U divnoj atmosferi sa mnogobrojnim zvanicama
Majron je govorio o svojim godinama provedenim sa Rajhom. To je jedan od
njegovih najboljih govora za koje znam. Zavrsio je svoje predavanje ispricavsi
nam zgodu kojoj je i on prisustvovao; jedan poznati umetnik posetio je Rajha i
oprastajuci se naglasio kakav je on veliki covek. Rajh ga je prekinuo i rekao:
Ja nisam veliki covek, samo sam napravio veliko delo. Siguran sam da bi Majron
Saraf odgovorio na isti nacin. Nakon ucesca u otvaranju svecanosti povodom
godisnjice Rajhove smrti koju je pripremila Evropska organizacija za telesnu
terapiju, stigao je 12. maja 1997. god. u Berlin, njegovu drugu domovinu, kako
je govorio u intervjuima. Sutradan ga je njegov prvi pacijent zatekao zanavek
zaspalog, mirno i bez znakova bola; u sledecim satima okupili su se oko njega
njegovi berlinski prijatelji. Nedostajes nam, Majrone, kao prijatelj i ucitelj.
Tvoja humanost, ljudska toplina i tvoj humor zive nezaboravno u nama.
|
