Kao kriticar, u studiji "Analiticka linija moderne umetnosti”, Filiberto Mena
se bavi idejama - vodiljama. Mena trazi razloge odredjene pojave, a kulturu
uopste posmatra kao stalno kretanje - prevazilazenje jednog u korist drugog cega
bez prethodnog ne bi bilo. Bez razumevanja onoga sto je bilo, dakle saznanja o
proslosti, nema promena. Stivo ove knjige koliko pripada strucnoj literaturi,
toliko pripada i onima koji tek zele da prodru u liniju umetnosti (kao uma)
dvadesetog veka. Ne moze se citati na preskok, ali kada se jednom udje u srz,
vise se ne zaboravlja. Uvodeci nas u novi svet saznanja, Mena analizira znacenje
reci velikih umetnika, poput Pola Sezana: "Moj motiv je, vidite, ovako: (Sezan
otvara ruke sa rasirenim prstima, priblizava ih sasvim usporeno, sjedinjuje,
steze, grcevito preplice) evo sta treba dostici. Ako previse popustim gore ili
dole, sve je izgubljeno. Ne sme biti ni jedne previse olabavljene karike, ni
jednog jedinog mesta preko koga istina moze promaci. Ja razvijam celo moje
platno, razumete, celo odjednom, celo zajedno… Moje platno steze ruke, ne klima
se, istinito je, zbijeno i puno”. Ili svog kolege, Pola Reverdija koji uocava:
"Umetnicko delo ne moze da se zadovolji da bude prikazivanje: treba da bude
pokazivanje. Umetnicko delo koje prikazuje uvek je lazno. Moze samo da
prikazuje, samo sporazumno, ono sto objavljuje da prikazuje. Sporazum moze da
zavisi od oka ili uma… Delo koje pokazuje ocigledno izmice ovom nacelu”. Da bi
sam zakljucio da treba otkriti sta se krije iza starog slikarstva, jer se "ne
treba zadovoljiti cuvanjem lepih formula nasih slavnih prethodnika”.
Filiberto Mena je do kraja osamdesetih, kada se zavrsava njegov zivot,
u nekoliko studija estetsku akciju tumacio kao zivotnu cinjenicu, a ovu kao
oslobadjanje kreativnosti svakog pojedinca. U obimnim esejima kakvi su
"Proricanje estetskog drustva”, "Kritika kritike”, "Moderni projekat umetnosti”
i "Analiticka linija moderne umetnosti”, isao je cak dotle da se pita moze li
stvarnost posati delo totalne umetnosti.
Filiberto Mena je aktuelan danas, na pragu novog milenijuma, ne samo kao
kriticar umetnickih avangardi, vec i kao esteticar-prosvetitelj, odnosno
racionalista-utopista.
|
