Pisci koji su, poput autora romana Hokus-pokus, zagledani u buducnost, kao i
oni koji su okrenuti proslosti, nastoje pre svega da shvate i protumace iscasenu
logiku sadasnjosti, ne bi li na taj nacin mozda naslutili sta nas ceka sutra.
Ili postavili pitanje da li to "sutra” uopste postoji. Vonegat je rano presao
onu granicu zgrazanja i ocaja iza koje postaje jasno da samo smeh - istina,
najcesce melanoholican, gorak, ili cinican smeh - moze biti kakvo-takvo oruzje,
ili makar lek protiv uzasa necovecne epohe progresa.
Zadatak da prebroji mrtve i pogasi svetla posle mahnite terevenke gospodara
rata, koja je dvadeseti vek pretvorila u klanicu kakvu ne pamti istorija
ljudskog roda, Vonegat je poverio Judzinu Debsu Hartkeu, glavnom junaku romana,
koji je po svemu zasluzio tu neveselu pocast. Hartke je tipican Vonegatov
melanholicni gubitnik koji stoicki prihvata bezdusno poigravanje sudbine, da bi
u zlo doba, prekasno, shvatio da je obmanut, i da mu nije dodeljena uloga zrtve,
vec gresnika i krivca. I to krivca koga, apsurdno i ironicno, slave kao heroja
zbog ubistava koje je pocinio u Vijetnamskom ratu, dok mu s druge strane sude
zbog gresaka pocinjenih iz najplemenitijih pobuda. Jedino cime Hartke moze makar
da pokusa da se brani protiv takvog suludog sveta, jeste rezignacija, ledeni
smeh u senci vesala, ili, tacnije, u senci atomske pecurke.
Hokus-pokus ce po svoj prilici ostati upamcen ne samo kao testamentarno
ostvarenje jednog znacajnog pisca, vec i epitaf jednom dobu koje, poput Judzina
Debsa Hartkea, zasluzuje samo praznu nadgrobnu plocu. Ili cak ni toliko.
Kurt Vonegat je rodjen u Indijanopolisu 1922. godine. Studirao je
biohemiju na Univerzitetu Kornel. Na pocetku Drugog svetskog rata postao je
najpre americki pesadinac, a potom nemacki ratni zarobljenik i svedok
saveznickog bombardovanja kojim je Drezden bio sravnjen sa zemljom. Na temeljima
tog iskustva nastace kasnije Vonegatov najznacajniji roman Klanica pet, amalgam
realizma i naucne fantastike. Nakon nekoliko uglavnom nezapazenih romana,
sredinom sezdesetih godina, knjizevna publika pocela je da sa vise sluha i
razumevanja prihvata sasvim osobeni spoj fantastike, realizma i satire,
karakteristican za Vonegatovu prozu. Danas se Kurt Vonegat s pravom svrstava
medju vodece americke prozne pisce naseg doba. Takav ugled ponajvise je zasnovan
na romanima Kolevka za macu (Cat’s Cradle, 1963), Klanica-pet
(Slaughterhouse-five, 1969), Zatvorska pticica (Jailbird, 1979), Snajper Dik
(Dead-Eye Dick,1982), Galapagos (Galapagos, 1985), Hokus-pokus (Hocus-Pocus,
1990). Kurt Vonegat je 1997. godine objavio jos jedan roman, Vremenski potres
(Timequake), najavljen kao definitivno poslednji. Ovo delo se cita kao setni
autobiografski post-skriptum.
|
