Retki su danas romani koji pruzaju podjednako uzivanje i kriticaru i
takozvanom obicnom citaocu. Jedno od takvih dela sigurno je roman svetski
poznatog portugalskog pisca Zozea Saramaga (1922.), koji se kod nas pojavio pod
naslovom : Sedam Sunaca i Sedam Mesecina. Uzbudljiva prica, protkana suptilnom
ironijom, problemi koji su vecno ljudski, slika portugalskog drustva s pocetka
osamnaestog veka - neodgovoran kralj Zoao Peti, pobozna kraljica Marija Ana dugo
ne moze da podari kralju tako zeljenog naslednika, sveti oci skloni grehu,
revnosna Inkviziicija, siromasni seljaci koji nesrecno stradaju dok s Bogom na
usnama grade veliki manastir za franjevce koji im je kralj obecao posto su mu
prorekli da ce imti poroda - sve to kao u kakvoj renesansnoj igri ozivljava
Saramago u svom delu. Tu je i drugi tok romana, u kojem je pisac sa toplinom
progovorio i o nekim drugim ljudskim stremljenjima, sem onim zemaljskiom o
covekovoj potrebi da se povremeno vine u njemu nedostupne prostore i da u njima
potrazi radost, utehu i smisao za svoj zivot. Kao mitski Dedal i otac Bartolomeo
Lorenco (licnost koja je stvarno postojala i preteca je savremenih
vazduhoplovaca, kako istice u pogovoru Gradimir Djurovic) sanja o poduhvatu koji
dotad nijedan covek nije ostvario da konstruise masinu (vazduhoplov) koja ce ga
odneti do sunca. U tome mu pomazu u ratu osakaceni Baltazar, zvani Sedam sunaca,
i njegova Blimunda, zvana Sedam mesecina, koja ima dar da vidi dusu svakog
coveka. I dok se Inkvizicija pedantno bavi ljudskom dusom, prociscavajuci je i
paljivanjem na lomacama, dotle se ovo troje bozjih ljudi, uz kraljevu pomoc,
priprema za veliki poduhvat. Jednog dana zaista ce poleteti, ali ne uz pomoc
duse nego uz pomoc ljudske volje, hiljadu volja koje je svojim neobicnim mocima
sakupila Blimunda Velicanstvena prica o obicnim i neobicnim stvarima, o ljubavi
i o padu, o covekovoj potrebi da se priblizi bozanskom i makar za trenutak se
oseti njemu ravnim... (Milka Lucic)
|
