Alegorijska osnova Saramagovih prica najbliza je tradicionalnoj paraboli, ali
se njena ideoloska jednostranost usloznjava jednako modernim apsurdom i
ironijskim otklonom, kao i vecitom poeticnoscu i fantastikom sto su nas oduvek
sigurno vodile ka drugim svetovima. Impresivnost kvantitetom i kvalitetom
velikih romana Zozea Saramaga baca u zasenak njegova kraca pripovedna
ostvarenja. Steta. I u njima je, kao i u romanu "Sedam Sunaca
i Sedam Mesecina", svet pun cuda, ali dok ovo delo nedvosmisleno proslavlja
zivot, ona ga uzdizu tako sto za njegovim lepotama moramo tragati neprestano se
zagledajuci u njegov naopaki, izvitopereni lik.
|
