Knjiga Kabinet cuda gospodina Vilsona predstavlja svojevrstan istrazivacki
diptih jer je cine dve celine: prva se bavi prikazivanjem, analizom nastanka i
postojanja Muzeja tehnologije iz doba jure u Los Andjelesu, dok se u drugom delu
bavi genezom nastanka i sistematizacijom prvih zbirki kurioziteta, preteca
danasnjih muzeja.
Kabinet cuda gospodina Vilsona predstavlja svojevrstan pregled zbirki
kurioziteta i fiktivnih fenomena. Opisujuci Muzej tehnologije iz doba jure,
Lorens Vesler sa nama deli svoju nedoumicu oko prirode izlozenih eksponata, da
bi nam sledeci istoriju muzeologije u drugom delu knjige pokazao da su Vilsonovi
muzejski predmeti fiktivni, tacnije, da predstavljaju mesavinu maste i
stvarnosti. Naime, ispitujuci poreklo muzeja kao kulturnog fenomena, ovaj pisac
nas sa istancanim poetskim osecajem vraca njihovim pocecima u 16. i 17. veku,
kada je kod slavnih i imucnih osobenjaka (poput Petra Velikog, Frederika Rajsa,
Elijasa Asmola, Franceska Kalceolarija) dosla do izrazaja strast za sakupljanjem
i sistematizovanjem neuobicajenih pojava i predmeta.
Delo obiluje velikim brojem ilustracija vezanih kako za sam Muzej tehnologije iz
doba jure, tako i za istorijat muzeja uopste. U Kabinetu cuda gospodina Vilsona,
carobnoj studiji o neobicnom muzeju i njegovom tvorcu, Vesler daje zamah tom
sirokom pokretu otkrivanja i radoznalosti iz kojeg su nastali prvi muzeji, ali i
temelji moderne nauke. Pred nama je pravi mali dragulj od knjige, izvanredna
meditacija o ljudskoj kreativnosti, i sama zamrsena i zadivljujuca kao sto su
cuda koja opisuje.
Lorens Vesler zivi u Vestcesterskom okrugu u drzavi Njujork, a
gostujuci je predavac na mnogim americkim univerzitetima. Ubraja se u red
najpoznatijih americkih publicista. Stalni je kolumnista Njujorkera od ranih
osamdesetih godina. Dva puta je osvojio nagradu Dzordz Polk (za priloge iz
kulture 1989. i novinsko izvestavanje 1992.). Knjiga Kabinet cuda gospodina
Vilsona usla je u najuzi izbor za dve nagrade: Pulicerovu nagradu i nagradu
Nacionalnog udruzenja knjizevnih krititicara. Bavi se raznorodnim istrazivanjima
u sirim drustvenim oblastima, u sferi humanistickih nauka. Od ostalih Veslerovih
dela treba pomenuti Kamerna dela Dejvida Hoknija, Strasti Poljske, zatim Cudo,
univerzum, Sapinskijeva karma i dr.
|
