"Dzevdet beg i njegovi sinovi" prvi je roman Orhana Pamuka. Pisan u mladosti
pod uticajem klasicne evropske literature (Dostojevski, Tolstoj, Man...), ovaj
roman pripada prvoj od tri faze kroz koje je proslo Pamukovo pisanje: realizam,
modernizam, postmodernizam. Autor je i sam ovu knjigu uporedio sa Budenbrokovima
Tomasa Mana. Cak su i biografske okolnosti, mladalacke godine obojice pisaca,
gotovo jednake. Ali i rezultati. Tako pred nama stoji cvrsta romaneskna
saga-tvrdjava o tri generacije jedne imucne istanbulske porodice. Ona se krece u
vremenskom rasponu od kada su mladoturci 1908. godine zbacili Osmansku imperiju
do predvecerja vojnog puca 1971. Kroz ovo vreme na stranicama proticu promene
turskog drustva koje sve vise prihvata vrednosti zapadnog sveta, presecane
krizama i dilemama (uostalom, vidljivim do dana danasnjeg). Ovo je porodicna
saga, ispisana disciplinovanom rukom, skoro naturalisticki, sa svim uzicima koje
moze pruziti jedan veliki realisticni roman: cvrst zaplet, vrlo impresivni
likovi i veoma precizno postavljena drustvena pozadina. Sve to daje siroku sliku
skoro citavog dvadesetog veka moderne Turske i prolaska njene gradjanske klase
kroz lavirinte kapitalizma, njene uspone i padove, individualne promene, srecu i
razocaranja.
"Zavrsio sam svoj prvi roman, "Dzevdet-beg i njegovi sinovi", ruke su mi se
tresle dok sam prekucani rukopis jos neobjavljenog romana pruzao ocu da ga on
procita i kaze svoje misljenje. To mi nije bilo lako jer sam verovao u njegov
ukus i intelekt: bilo mi je veoma vazno njegovo misljenje jer se on, za razliku
od moje majke, nije protivio mojoj zelji da postanem pisac. U to vreme otac je
bio odsutan i nije bio s nama. Nestrpljivo sam cekao njegov povratak. Kada je
dve nedelje kasnije stigao, potrcao sam da mu otvorim vrata. Otac nista nije
rekao vec me je iznenada tako zagrlio da je bilo jasno da mu se knjiga veoma
dopala. Na tren smo zaronili u onu vrstu cudnovate tisine koja cesto prati
trenutke snaznih emocija. Potom, kada smo se umirili i poceli da razgovaramo,
otac je pribegao preterano visokoparnom jeziku da bi istakao svoje poverenje, u
mene ili u moj prvi roman: rekao mi je da cu jednoga dana dobiti nagradu koju
toliko srecan sada ovde primam." (Orhan Pamuk, pri dodeli Nobelove nagrade za
knjizevnost 2006.)
Gerila.com - knjizara - bookstore :
knjige Orhana Pamuka -
books of Orhan Pamuk
|
