Dosada je nesto u cemu zivimo, ali ne i nesto o cemu sistematski razmisljamo.
Svensen dosadu analizira kao vazan fenomen modernosti, a kada stavi znak
jednakosti izmedju dosade i nedostatka smisla onda je smatra jednim od glavnih
covekovih problema u modernom dobu.
Ovaj esej, kako autor zanrovski odredjuje svoju knjigu, razvija ideje o tome sta
je dosada, kada je nastala, zasto i kako nas pogadja i zasto je ne mozemo
pobediti nekakvim voljnim cinom. Da bi se ovaj mnogostrani fenomen proucavao
potreban je interdisciplinarni pristup, pa su u knjizi korisceni tekstovi iz
razlicitih oblasti, kao sto su filozofija, lepa knjizevnost, psihologija,
teologija i sociologija, uz brojne citate autora koji se direktno ili posredno
bave pojmom dosade, medju kojima su : Hajdeger, Aristotel, Nice, Hegel, Kant,
Bodrijar, Benjamin, Beket, Cehov, Dostojevski, Kafka,Kundera, Lorka, Man, Pesoa,
Sekspir, Sopenhauer, ali i Vorhol, Dejvid Bouvi i Igi Pop.
Iako je u pitanju filozofsko delo, koje tretira razlicite aspekte dosade i
njenog odnosa prema modernosti, Filozofija dosade je pisana zanimljivo,
pristupacnim i razumljivim jezikom, tako da je namenjena sirem krugu citalaca.
Las Fr. H. Svensen (1970), doktorirao 1999. godine sa radom "Kant's
Critical Hermeneutics - On Schematization and Interpretation”, docent na
Institutu za filozofiju Univerziteta u Bergenu, urednik Norveskog filozofskog
casopisa (Norsk filozofisk tidsskrift). Autor je knjiga: Filozofija dosade
(1999); Umetnost (2000); Filozofija zla (2001); Covek, moral i geni - Kritika
biologizma (2001); Sta je filozofija (2003); Istinito, dobro i lepo - uvod u
filozofiju (2004, u koautorstvu sa Simom Seteleom); Moda. Filozofski esej
(2004)...
|
