Od 1500. godine do danasnjih dana svet je trpeo stalne uticaje, a i teror
velikih sila: Kine u vreme Ming dinastije, Otomanskog carstva, Mongola,
Moskovije, Japana u vreme Tokugava; ili na primer, Francuske, Britanije, Rusije,
Austrije i Pruske, koje su dominirale diplomatijom i ratovanjem
osamnaestovekovne Evrope; Hitlerove Nemacke ili bivseg SSSR... Danasnji svet je
pod najsnaznijom dominacijom SAD. Knjiga "Uspon i pad velikih sila" Pola
Kenedija zaokupljena je istrazivanjima i objasnjenjima kako su velike sile
postrenesansnog perioda postajale velike i kako se njihova moc vremenom
stropostavala. U tom pracenju Kenedi se ne bavi samo ratovima, posebno velikim i
razvucenim sukobima koalicija, nego i promenama u globalnoj ekonomskoj
ravnotezi. "Trijumf ili poraz bilo koje od velikih sila od 1500. do nasih dana
obicno je bio posledica dugog ratovanja njenih oruzanih snaga; ali je bio
takodje i posledica vise ili manje efikasnog iskoriscavanja ekonomskih resursa
te drzave u vreme rata", kaze Kenedi. Istorijske cinjenice govore, istice vodeci
americki istoricar, "da postoji vrlo jasna veza, na duge staze, izmedju
ekonomskog uspona i pada jedne sile i njenog uspona i opadanja kao vojne sile".
Tako je Kenedi predskazao da se SSSR, kada - tad, mora naci na silaznoj putanji
privrednog razvoja i vojne moci, sto mu se i desilo, pre nego je iko mogao
prognozirati. Ali to, po misljenju Kenedija ceka i SAD. SAD se danas izlazu
riziku uspona i pada velikih sila, "koji se grubo moze nazvati imperijalna
rastegnutost". "Oni koji donose odluke u Vasingtonu se moraju suociti sa mucnom
i trajnom cinjenicom da je ukupan zbir globalnih interesa i obaveza SAD mnogo
veci od snage drzave da ih brani sve istovremeno".
ISBN: 8649500838
|
