Danojliceva nova verzija prepeva razlikuje se od prethodnih, po tome sto je
doslednije postovana Bodlerova metrika i rima. Inace, sredinom XIX pesnici su
dosta paznje (ponekad i preterano!) posvecivali metrici i rimi, a postoji i
svedocanstvo u kojem Bodler prebacuje Luju Mernaru nedostatak kvalitetnih rima,
tih "baklji koje obasjavaju put idejama".
Bodler (1821-1867) je veliko raskrsce ne samo francuske vec i evropske
poezije: sa njime se zavrsava njen klasicni period, od njega vode svi putevi
modernog pesnistva. Na njega se poziva citava poetska porodica zaljubljenika u
Lepo, pesnika hermetickog izraza od Malarmea do Valerija; u njemu prepoznaju
svog pretecu pesnici vidovnjaci i tragaoci za novim, od Remboa do nadrealista.
Mozda je za Francuze Viktor Igo najveci nacionalni pesnik; za Evropu najveci
francuski pesnik je Bodler. Svi se slazu da je najznacajnija pesnicka zbirka
evropske poezije - Cvece zla. Ona je ne samo izraz jedne potpuno nove
senzibilnosti, vec i izuzetno snazan podsticaj za pesnike raznih jezika koji su
izveli svoje knjizevnosti iz uskih nacionalnih okvira na evropske sirine.
|
