Zestoke, pune strasti, 60-te godine su godine krize. Istovremeno sa
nastajanjem novih nacija i sirenjem uticaja socijalistickih zemalja, Sjedinjene
Americke Drzave, kao i ostale zapadne zemlje, potresa preispitivanje vrednosti
na kojima se one temelje. U takvoj atmosferi napetosti i nespokojstva,
counter-culture, "kontrakultura” nastaje kao izraz politickih ideja, jednog
nacina zivota i folozofskih postavki prepoznatljivih najpre po
suprotstavljenosti nacinu misljenja velike vecine stanovnistva - ukratko kulturi
industrijalizovanog drustva.
Toj dominirajucoj kulturi se, u stvari, suprotstavlja relativno mala grupa ljudi
- uglavnom mladih, studenata i intelektualaca - koji su, cesto iz idealizma, u
potrazi za apsolutom van drustva ciji konformizam odbacuju.
U tom nejedinstvenom pokretu izdvajaju se dve osnovne struje. Prva, politicka i
okrenuta siromasnima, predstavlja obnovu levice pod malo izmenjenim nazivom
"nova levica” ili New Left. Ta obnova ce ubrzo prerasti u radjanje anarhistickog
pokreta. "Pokret”, kako ga nazivaju, istice samo nedostatke americke
demokratije. On izrazava buntovnicke ideje. Ti pobunjenici koji, bez jasnog
poimanja stvari, odbacuju drustvene nejednakosti, rat u Vijetnamu, politicki
sistem i univerzitet, protiv su svakog oblika vlasti i protesti su njihovo
omiljeno sredstvo akcije. U pocetku umerena i reformisticka, nova levica ubrzo
postaje ubedjena da potresi, koji se u njeno doba desavaju u svetu, potvrdjuju
kako je zapadni svet - zajedno s kapitalizmom zahvaljujuci kome je nastao -
osudjen na propast, kao i, generalno gledano, celokupno industrijalizovano
drustvo.
Druga struja, struja hipika, nastala nesto kasnije, orijentisana je, pre svega,
na licni izraz pojedinca. Kao i njihovi drugovi, i hipici se bune protiv
americkog drustva, ali njihova kritika je sustinski usmerena ne toliko na
politicke probleme koliko na nacin zivota srednje drustvene klase. Ti mladi
ljudi duge kose, koji su odabrali da ostanu po strani od drustva, zele da - kroz
alternativni stil koji stvaraju- svoj zivot ucine sadrzajnijim i bore se
prvenstveno za same sebe, bilo pojedinacno ili u zajednicama. Najuocljiviji
elementi tog stila, cija je osnova rok, jesu seksualna i psihodelicna
revolucija. Hipi pokret ce, medjutim, ubrzo napustiti velike gradove da bi se
rasirio u unutrasnjosti. Iz njegove lagane agonije ce u 70-tim godinama direktno
nastati "baba-cools”.
I pored toga, te dve struje razlicite osecajnosti - jedna politicka i izrazito
usmerena na spoljni svet i akciju i druga, hipi, orijentisana ka unutarnjem bicu
i culima - nisu suprotstavljene jedna drugoj. Kao pobunjenici, hipici izrazavaju
svoje neslaganje sa gradjanskim drustvom cija je odlika materijalizam i odbacuju
njegove simbole napretka. Kad je rec o radu, redu i moralu koji istice znacaj
porodice, oni prednost daju neredu (zapravo anarhiji) i najrazlicitijim oblicima
hedonizma. U stvari, bilo da je rec o pobuni protiv kapitalizma i imperijalizma
ili o buntu pojedinca zeljnog oslobadjanja stega koje smatra nepodnosljivim, u
osnovi je ideja oslobadjanja.
Kao prelazna epoha, obelezena velikim promenama, 60-te godine su stvorile
kontrakulturu, svoj sopstveni izraz, eksplozivan ali kratkotrajan, stvaralacki a
ipak sterilan, povrsan ali spoznajno veoma znacajan.
Kakve su okolnosti pogodovale radjanju tog pokreta koji svoje opozicionarstvo
naglasava cak i svojim imenom? Da li je svakodnevni zivot jednog hipika veseo
poput sarenih zidova njegovog crash-pad u Hejt-Esberiju ili zivota u seoskim
komunama u Kaliforniji? Da li su seksualna revolucija, blistavi izleti u svet
LSD-a i psihodelizam izazvali ili izneli na videlo prazninu metafizickog
ambijenta koju su flower children (deca cveca) pokusala da ispune duhovnoscu
dalekog porekla? Kako je rok mogao da dovede do vrtoglavog prelaza sa
kontrakulture na kulturu masa?
Ova knjiga pokusava da odgovori na sva ta pitanja koja, na pocetku novog veka,
izranjaju na povrsinu kao podsecanje na strahove iz proslosti... Neki ljudi
smatraju da je hipi pokret doprineo jacanju americke demokratije. Drugi, pak,
misle da ju je rasparcao i oslabio. Da li je, dakle, u pitanju cudo ili
prividjenje?
|
