Zan Rasin (Jean Racine, 1639-1699), uz Molijera i Korneja jedan je od velike
trojice francuskog klasicnog teatra, u zanru tragedije najvece je ime u istoriji
francuskog pozorista. Autor Andromahe, Britanika, Berenike, Mitridata,
Ifigenije, Fedre, Atalije i drugih dela, vaspitan je u strogoj jansenistickoj
sredini opatije Por-Rojal, u kojoj je proveo prve godine svog skolovanja. Tu su
mu ucitelji bili jansenisticki mislilac Nikol, helenista Lanslo i vrsni vaspitac
kakav je bio Antoan Lemetr. Napustivsi Por-Rojal, Rasin je studirao filosofiju
na koledzu Arkur u Parizu. Tu se druzio sa slobodoumnijim duhovima, medju kojima
je bio i poznati basnopisac Lafonten. Poceo je da pise za pozoriste, cime je
izazvao negodovanje svojih jansenistickih ucitelja, pa je stupio s njima u ostru
polemiku. Niz njegovih "profanih" tragedija okoncan je njegovim najcuvenijim
remek-delom, Fedorom, cija je premijera, medjutim, pretrpela neuspeh koji su
izrezirali njegovi suparnici. Ogorcen, Rasin je prestao da pise za pozoriste,
kojemu se vratio tek posle vise od deset godina, napisavsi dve "biblijske"
tragedije, Esteru i Ataliju. U tim svojim poslednjim pozorisnim delima on se -
po vlastitom uverenju - iskupio u ocima svojih nekadasnjih ucitelja,
pokoravajuci se strogim jansenistickim principima.
|
