Ako su u dugoj istoriji kineske knjizevnosti mogli da se "zagube” vekovi, iz
ko zna kojih razloga, jasno je da i ove dve poslednje decenije naseg veka imaju
neizvesnu sudbinu. Umesto ocenjivanja i predvidjanja knjizevno-umetnickih
vrednosti ovih pripovedaka u istoriji kineske i svetske knjizevnosti, bolje je
da se zamislimo nad cinjenicom da geografski udaljene slicnosti cesto smatramo
razlicitim, a da geografski bliske razlike cesto vidimo kao slicnosti. Da li nas
to zavara i privuce povrsna slicnost ili nas udalje povrsne razlike?
U autore ovih pripovedaka polaze se nada da ce biti nosioci nove kineske
knjizevnosti. Oni vise nisu optereceni izborom tema o kojima ce pisati; u
njihovom slucaju rec je o spontanom licnom izboru. Mladi pisci su skolovani,
mnogi od njih i u inostranstvu; njihov jezik jeste jezik modernih pismenih
ljudi. Za njih naglo otvaranje Kine nije sok vec sporo ostvarenje bolje
buducnosti. Oni pisu o negativnim, mracnim stranama ljudskog bica i o nemoralu
danasnjih Kineza, ne ustrucavajuci se da priznaju da su neki od problema
trenutno neresivi i da je to normalan deo zivota i opstanka.
Knjiga Savremena kineska prica predstavlja nam cetiri pisca Vang Menga, Djin
Pinga, Dzao Cangtjena i Jang Dzenguanga. Van Meng je jedan od najznacajnijih
pisaca savremene Kine i jedan od najprevodjenijih kineskih pisaca u poslednje
dve decenije. Njegovo pismo odlikuje se neobicnim i novim stilom, koji je
podstakao citavu plejadu mladih pisaca da tragaju za samostalnim izrazom. Djin
Ping je objavila brojne pripovetke, eseje, drame, a najveci uspeh je postigla
zbirkom eseja Prolecno jezero. Dzao Cangtjen je autor brojnih pripovedaka i
nekoliko romana. Dobitnik je vise nagrada za knjizevno stvaralastvo. Jang
Dzenguang pise poeziju, prozui filmske scenarije.
|
