Uporedo sa poezijom, Seferis je pisao neumorno pisma - svojevrsni dnevnik - u
kojima je belezio svoje misli, osecanja, utiske i zapazanja, ostavljajuci tako
zapis o onome sto je ispunjavalo njegov zivot. To su DANI, koji se neprekidno
nizu u pismima od 1925. do 1956. godine.
U ovoj prvoj knjizi Seferisovih pisama prevedenoj na srpski jezik obuhvaceno je
vreme njegovog boravka u Londonu, gde je kao vicekonzul sluzbovao od 1931. do
1934. godine. To su godine njegove najvece usamljenosti, kada pod uticajem T. S.
Eliota pise poemu Catrnja.
Prva zbirka pesama grckog pisca i diplomate Jorgosa Seferisa
(1900-1971), Prekretnica, objavljena 1931, oznacena je kao prava prekretnica u
grckom pesnistvu. Zatim se, 1932. godine, pojavila Catrnja, alegorijska poema o
covekovoj usamljenosti. Sledili su: Mitska istorija (1936), koja Seferisu donosi
slavu "korifeja novog pesnistva”, Vezbanka (1940), Brodski dnevnik I, II, III
(1940, 1944, 1955), poema Drozd (1947), eseji, putopis Tri dana u kapadokijskim
manastirima, prevodi Eliota, Valerija, Paunda... Godine 1947. dobija Palamasovu,
a 1963. Nobelovu nagradu za "izvanredno lirsko pesnistvo, nadahnuto dubokim
osecanjem grcke kulture”.
|
