Ne odobravajuci nasilje na koje ga obavezuje porodicno nasledje, knez Nebrid
se odrice vlasti i napusta svoju domovinu, izabravsi stranstvovanje kao nacin
zivota. Na tom putu prati ga njegova verna senka i iskreni prijatelj,
hidraulicar Jarfos. Ovi tragaci za covecnoscu hodocaste medju brojnim narodima,
ulaze u neretko bajkovite gradove. Kroz susrete sa razlicitim tradicijama,
zakonima i drustvenim uredjenjima, njihovo inicijacijsko putovanje postavlja
pitanja o samim osnovama drustvenog organizovanja.
Jarfosovo svedocanstvo oznacava vracanje na izvoriste, na mitove, na prapocetak
same knjizevnosti. Rec je o pokusaju da se nastajanje sveta objasni kroz
opisivanje ljudskog rada, prirodnih pojava, sukoba medju narodima, a u okviru
izmisljene geografije docarane izuzetno bogatim recnikom... Nalazimo se uistinu
pred svojevrsnom Biblijom.
Rafael Sancez Ferlosio rodjen je 4. decembra 1927. u Rimu, od oca
Spanca i majke Italijanke. Njegov prvi roman, Alfanui, iz 1951, do danas je
stampan u preko dvadeset pet izdanja. Godine 1955. dobija prestiznu nagradu
Nadal za roman Reka Harama, kojim ustolicava nov romaneskni pogled na
frankisticku Spaniju. Nece nista objaviti sve do 1974, kada izlaze Sedmice u
vrtu, zbirka ogleda koja ce mnogim piscima posluziti kao uzor esejistickog
stila. Sledeci period cutanja prekinuce zbirkama prica Snezni gost i Jotanov
stit, da bi se 1986. pojavile cetiri njegove knjige: Jarfosovo svedocanstvo, Dok
se bogovi ne promene, Polje boga Marsa, kao i izbor novinskih clanaka pod
nazivom Miseva homilija. Vecina njegovih magistralnih tekstova o istoriji,
politici, jeziku i svakodnevici sabrani su 1992. u dvotomnim Ogledima i
clancima. Poslednja Ferlosijeva knjiga, objavljena januara 2000, nosi naziv Dusa
i sramota.
Iako vazi za jednog od najoriginalnijih umova u svojoj zemlji - mnogi ga
nazivaju "Robinzonom Krusoom zdravog razuma" -, ovaj autor sam za sebe kaze da
pise "jedino iz zabave i spontane ljubopitljivosti, ne smatrajuci sebe
profesionalcem ni u cemu."
|
