Zapisi predstavljaju knjizevno delo bez presedana u istoriji knjizevnosti XX
veka - i po formi, i po konceptu, i po nacinu nastanka (odnosno bitisanja u
svojstvu dela: kako pre, tako i posle objavljivanja). Pre svega - jedinstveni su
posto su pokrili period od 60-ak godina (kakvih godina i kakvih okolnosti!).
Pisani u zanru fragmenta, kao jedna od njegovih modifikacija, uklapaju se u
siru, kako rusku, tako i evropsku tradiciju - fragmenata, eseja i uspomena. Tu
su, pre svega, Montenj i francuski moralisti XVII i XVIII veka, a sa ruske
strane - Puskin i njegovi vise ili manje poznati savremenici i prethodnici, knez
Vjazemski pre svih, sve do Rozanova. Kod Lidije Ginsburg nalazimo revitalizaciju
fragmenta - naizgled nepretencioznog, u stvari izuzetno teskog, zahtevnog i
strogog zanra - u literarnom smislu, naravno...
|
