Ova knjiga je uvod u kljucne kulturoloske teme naseg doba sa jakim uticajem
onoga sto bi se moglo nazvati francuskom tradicijom, njenom novom mislju o
kulturi (Marlo, Sartr, Stros, Lefevr, Kajoa, Bataj, Elijade, Bart, Todorov,
Fridman, Jankelevic) i francuskom praksom u domenu kulturne politike koja nosi
pecat racionalnog duha, svest o osobenom kulturnom identitetu i naglasen
etatizam.
Dolo uvodi citaoca u temu, polazeci od osnovnih pojmova. Kada prikazuje istoriju
pojma "kultura” on prikazuje sve nijanse znacenja kulture. Isto tako on ce
pazljivo, bez dogmatskog reza, objasniti interakciju licne i zajednicke kulture,
odnos covekovih stvaralackih potencijala sa socijalnim nasledjem, okruzenjem,
socijalnim klasama i elitama, religijom, medijima, obrazovanjem, slobodnim
vremenom. Dolo pronicljivo razlaze duh danasnjeg vremena i poziciju kulture, pa
posebno poglavlje knjige posvecuje odnosu nauke, tehnologije i moderne kulture.
On ukazuje na stari, za njega lazni rascep izmedju naucne i humanisticke
kulture, ukazujuci kako je u biti covekove kreativnosti i slobode i jedna i
druga kultura. Izvanredan uzlet tehnologija izmenio je svakodnevni zivot coveka
i najsnaznije je uticao na kulturu u cemu je posebna zasluga medija. U tzv.
digitalnoj eri u koju smo usli, stvaralastvo, kultura, informacija i obrazovanje
postali su apsolutno globalizovani. Globalna komunikacija, naravno, trazi nove
definicije masovne kulture, kulturnog identiteta, umetnickog dela, umetnickih
zanrova itd. Pobuna protiv civilizacijskog modela poznatog kao American way of
life zbiva se u znaku poimanja globalizacije kao susreta razlika, kao
interkulturalizma. Ulazimo tako u drustvo koje ne poznaje zatvorenost,
izolvanost, ali u kome se podsticu produktivne razlicitosti. Naravno, uvek
ostaje prisutno pitanje kako sacuvati svoju posebnost u okviru tendencija
globalizacije, kako u sveopstem kretanju prema "jedinstvenom svetu”, utemeljenom
na ekonomskoj, tehnoloskoj i politickoj integraciji izbeci opasnost od
jednoobraznosti, serijalizacije, hegemonizma jednog kulturnog i politickog
obrasca?
Nas savremenik, francuski istoricar i kulturolog Luj Dolo, istakao se
istancanim i pitkim knjigama o francuskoj proslosti, a posebno dragocenim
knjigama za kolekciju "Sta znam?” o migracijama ljudi, istoriji diplomatije, o
medjunarodnim kulturnim odnosima. Medju tim knjigama je i knjiga "Individualna i
masovna kultura”, prevedena na nas jezik sa sestog francuskog izdanja (1996).
|
