U ovom romanu, Pavic poseze za globalnom metaforom, koristeci jednu raniju
pricu, koja se razlistava u dva rukavca i koja govori o odnosima Balkana i
Evrope. Metafora pred nama uslovljava i godine iza nas, jer Evropa ne moze da ih
odgonetne. Jedan od junaka zeli da bude prihvacen u Evropi po svaku cenu, da
zaboravi svoj jezik i da dezertira iz vojske, da bi napustio Balkan, ali to mu
ne polazi za rukom. U trenutku kada misli da moze biti primljen uz dobrodoslicu,
on shvata da ga kao Balkanca nece prihvatiti nikada, jer njegova deca odlaze sa
zenom koju voli. Drugi tragicni lik zivi u Bosni za vreme poslednjeg rata i
ostaje bez svoje porodice i dece...
|
