Ne bas svakidasnja situacija: knjiga Cernobiljske jagode postala je poznata i
pre no sto je originalno objavljena na engleskom jeziku u Velikoj Britaniji! (Uz
podrazumevajucu kampanju, knjiga je serijalizovana u londonskom Tajmsu,
proglasena Knjigom Radija 4). Potom je dozivela i velike tiraze u vise izdanja,
a zatim objavljena na nemackom jeziku. Maternji jezik Vesne Goldsvorti osvaja
trece mesto. Doduse, i srpski mediji su pokazali zanimanje, pa i nestrpljenje za
knjigu pre no sto je i ovde objavljena. Sada nam je ostalo "samo" da je
procitamo.
A sta je zapravo ova knjiga? Nije lako odgovoriti na to pitanje, sto i jeste
draz. Povod za pisanje bio je duboko intiman, a cin hrabar. Trebalo je da bude
intimna istorija jedne, zapravo dve, porodice (jedne srpske i jedne britanske),
a prosirilo se i na istoriju dva grada, dve kulture. Beograd i London se odavno
ovako nisu sastali. Cernobiljske jagode su i gorke i slatke. Sarmantno,
inteligentno i duhovito spartaju razlicitim zanrovima: od dnevnickog, preko
memoarskog do beletristickog. Spaja ih jednostavan, blag a britak, bolan a
poetican jezik - i originala i prevoda. U ovom slucaju, prestaje da bude vazno
sa kog je na koji jezik ova knjiga prevodjena. Ocito je da joj se to dogodilo
vise puta ukrug. Veca pohvala jeziku tesko da je moguca. (Vladislav Bajac)
Izuzetno... Ako je poslednjih godina bilo knjige postenijih, smirenijih i toliko
dirljivih secanja, onda mora da sam je propustio. (Endru Tejlor, TLS)
Kakvo dostignuce! Knjiga drugacija od ostalih, napisana sa milosrdjem i snagom –
mnogo vise od secanja. (Dervla Marfi)
Fantasticno dobro napisano... Nadam se da ce jagode iz Cernobilja uskoro zauzeti
svoje mesto pokraj teheranskih Lolita i kabulskih knjizara. (Tim Dzuda, Observer)
|
