Prvo kolo:
1.Daleko je sunce
2.Koreni
3.Deobe I
4.Deobe II
5.Deobe III
6.Bajka
7.Nada i akcija
8.Piscevi zapisi 1951-1968
Sadasnje izdanje DELA DOBRICE COSICA nacinjeno je s piscevom saglasnoscu. Svi
ranije objavljeni tekstovi dobili su zavrsni oblik. To je narocito vazno za
romane koji su cesto prestampavani, sa manjim ili vecim izmenama, ali i sa
manjim ili vecim stamparskim greskama. Sada su pazljivo provereni i podvrgnuti
uglavnom jezickoj i stilskoj redakciji uz izvesna skracenja. Dela se stampaju u
hronoloskom redosledu, onako kako su nastajala a grupisana su u cetiri kola.
Svako kolo obuhvata po jedan vremenski odsek u Cosicevom stvaralastvu: prvo kolo
pedesete i sezdesete, drugo sedamdesete, trece osamdesete i cetvrto devedesete
godine. Tim vremenskim odsecima odgovara i deoba na cetiri knjige PISCEVIH
ZAPISA. Jedino su eseji, rasprave i polemike jednim delom tematski grupisani.
Dela Dobrice Cosica koja se sada objavljuju u dvadeset i pet knjiga
predstavljaju prvo potpuno izdanje sabranih dela jednog od najkrupnijih srpskih
pisaca dvadesetog veka. Dobrica Cosic se kao pisac formirao u vreme uspona nase
moderne knjizevnosti pedesetih godina. Nosilac je obnove i razvoja modernog
romana. Razumljivo je onda sto kod njega nalazimo ne samo vidljiva odstupanja od
tradicionalnog pripovedanja nego i pravo obilje novih oblika i stilskih
postupaka. Nov je i njegov izbor i pristup, kao i knjizevna transpozicija
tematike, koja je cesto bila ideoloski osetljiva. Pri tome je, kao retko ko, iz
romana u roman krsio ideoloske zabrane i posezao za temama koje su kod nas
izricito ili precutno bile tabuirane. Zato je pojava svakog Cosicevog romana,
obicno pracena polemikom, predstavljala dogadjaj koji je premasao cisto
knjizevne okvire.
Cosicevi romani, koji se sada stampaju u petnaest opseznih knjiga, medjusobno
su povezani u slozenu celinu: u najvecu romanesknu gradjevinu koja je ikada
napisana na srpskom jeziku. Jer kada ih poredjamo hronoloski, prema vremenu
zbivanja radnje, u njima otkrivamo jedinstveno knjizevno vidjenje i tumacenje
srpskog drustvenog zivota i srpske kulture u dugome istorijskom preseku od
"obrenovicevske Srbije", pred kraj 19. veka, do uspostavljanja nove vlasti po
zavrsetku Drugog svetskog rata. To je period u kome su se zbili dogadjaji od
presudnog znacaja za istorijsku sudbinu i sam opstanak srpskog naroda. Slika o
srpskom narodu u celini je potresna i tragicna.
Romani Dobrice Cosica prevedeni su na dvadesetak jezika i stampani u ogromnim
tirazima. Cosic je nesumnjivo bio i ostao nas najtirazniji pisac. Ali je na
neobicno siroko interesovanje u javnosti i medju citaocima nailazila i njegova
knjizevna publicistika: eseji, rasprave, polemike i intervjui, koji su u ovom
izdanju sabrani u sest knjiga. Vise od cetrdeset godina Cosic je uzimao aktivnog
ucesca u knjizevnom, kulturnom i politickom zivotu. U vreme kada se i kod nas
kao i u Evropi drzalo do misljenja istaknutih intelektualaca, on je govorio i
pisao o gotovo svim aktuelnim pitanjima: o knjizevnim i politickim slobodama, o
demokrtaiji i socijalizmu, o naciji i nacionalizmu, sve do pitanja kuda nas vodi
moderna kultura i da li je ljudska istorija smislen, svrhovit proces, koji vodi
progresu. Negativan odgovor na poslednje pitanje nalazimo u BAJCI, jedinom
distopijskom romanu na srpskom jeziku.
Medju nasim piscima samo je Dobrica Cosic imao prilike neposredno da prati
ideoloske, politicke i nacionalne nesuglasice u samom drzavnom vrhu, koje su
rano zapocele i postepeno iznutra rastakale jugoslovensku federaciju sve do
njenog rasula 1991. godine. Ovde pisac nije samo svedok nego i ucesnik, a kao
ucesnik zna ono sto je obicno dobro skriveno od javnosti. Pored ostalog i zbog
toga se Cosiceve beleske koje je poceo da zapisuje jos 1951. citaju sa
neodoljivom radoznaloscu. Sada se prvi put objavljuju kao cetiri knjige PISCEVIH
ZAPISA od 1951-1993 godine. U savremenoj srpskoj knjizevnosti prvi je Dobrica
Cosic samog sebe, kao zaseban lik, uveo u romane. U PISCEVIM ZAPISIMA on je
postao glavni junak. Znali smo pisca Cosica, sada izbliza upoznajemo i coveka
Cosica.
|
