Moderni covek je, jos pre dva veka, osvojio slobodu: da bira sebi norme i da
upoznaje svet ne brinuci sta su o tome rekli stari. Ali, zar nece morati da
plati cenu za tu slobodu? A ako zeli da je sacuva, hoce li morati da se odrekne
opstih vrednosti, zivota u drustvu, koherentnog i odgovornog ja?
Suoceni sa ovim surovim izborom, ljudi su osmislili vise strategija. Strategija
humanista sastoji se u ocuvanju dragocene slobode, a da se ipak ne odreknemo
vrednosti, drustva i sopstva. To je, barem, njihova opklada i nju ovde izlazem,
oslanjajuci se na misao velikih francuskih humanista, od Montenja do Konstana,
preko Rusoa. Ljudsko postojanje kod njih lici na onaj "nesavrseni vrt" o kojem
govori Montenj: ono nije ni potpuno determinisano silama koje je stvaraju ni
beskrajno poslusno pred voljom mocnika.
|
