Sredisnju temu ove studije Fransisa Bala mozda ne treba traziti u
njenom izvornom naslovu na francuskom koji glasi Mandarin et marchand (Mandarin
i trgovac). Kljuc za razumevanje predmeta kojim se knjiga bavi jeste njen
podnaslov: Moc medija. Uloga novinara (medijatora) jeste u tome da posreduje
izmedju jednog i drugog, to jest da poveze refleksiju o drustvu sa drustvom
samim. Rec je zapravo o putanji klatna novovekovne zapadne civilizacije koja iz
jedne krajnosti (mandarinske) ide u drugu krajnost (trgovacku), a uloga medija -
kao instrumenta javnosti - jeste u tome da usmeri amplitudu klatna tako da ono
ne zavrsi ni u jednoj od krajnjih tacaka, ali i da se ne zaustavi u mrtvoj tacki
hiperrealnog drustva masovne kulture.
Posebna vrednost ove knjige je u tome sto se ona ne bavi istrazivanjem medija
vec samim delatnim medijima. Svako od njenih poglavlja jeste, u stvari, jedan
ogled u kojem se razvija kriticko stanoviste o pojedinim aspektima odnosa
intelektualaca, medija i drustva. Ona nije akademsko stivo utoliko sto nema
kriticki aparat (fusnote i bibliografiju koriscenih izvora), pa se cak ne navodi
izvor (inace malobrojnih) citata. Time se u prvi plan stavlja stanoviste autora
i njegova odgovornost za ono sto tvrdi. Istovremeno, od izuzetne je koristi sto
su podaci kojima Fransis Bal argumentuje svoje tvrdnje sasvim svezi.
Krug potencijalnih citalaca ove knjige je veoma sirok - to su, pre svega, oni
koji u njima deluju (novinari), oni koji sa medijima saradjuju (intelektualci) i
oni koji medije koriste a ne zele da budu od njih manipulisani (probudjeni
gradjani).
Fransis Bal (Francis Balle) je profesor politickih nauka na
Univerzitetu Pariz II. Objavio je brojne naslove, medju kojima su i A kad stampa
ne bi postojala... (1987), Novi mediji (1990), Mediji i drustvo (1994)...
|
