"Mir u Oranijenburgu" jeste naziv za godine i decenije nakon velikog
evropskog rata. Ovo ime ne obelezava, medjutim, epohu nove izgradnje, vec se
odnosi na kaznu, odmazdu i osvetu. Po volji pobednika, potuceni neprijatelj mora
da se iz svojih razrusenih gradova i industrijskih postrojenja vrati na pasnjake
i polja repe, nazad u prosli vek. Troje ljudi se susrece u Moru, opusteloj
varosici kraj jezera u senci visokih planina. Ambras, "kralj pasa" i nekadasnji
logoras, postaje nekoliko godina posle svog oslobadjanja upravnik istog
kamenoloma u kome je patio kao robijas. Mrze ga i plase ga se dok sa svojim
coporom podivljalih pasa zivi u nekadasnjem sjaju Vile Flora. Lili, "Brazilka",
sanja - dok ilegalno prelazi granicu izmedju okupacionih zona - o miru na obali
daleke zemlje, i zivi povuceno u rusevinama predratne banje. Ponekad pak odlazi
do svog planinskog skrovista, s oruzjem iz bivseg rata i pretvara se u
snajperistu koji ubija neprijatelje. I Bering, "covek-ptica", kovac iz Mora,
napusta svoj dom, svoj u korov zarastao gvozdeni otpad, kako bi najpre postao
vozac kralja pasa, potom njegov naoruzan, na sve spreman, telohranitelj. Ali u
ovom svom drugom zivotu postaje zrtva zagonetnog ocnog oboljenja po imenu Morbus
Kitahara: postepeno pomracenje vida. Kristof Ransmajer je izvanredan stilista,
pisac dugog daha i majstor drzanja citaoceve paznje. Morbus Kitahara je roman
koji donosi inovacije u zanru. Zasigurno je jedan od najintrigantnijih, koji su
poslednjih godina objavljeni u Evropi.
|
