Zoran Ciric, jedan od najtalentovanijih autora devedesetih, posle sedam
knjiga poezije i sedam knjiga kratkih prica ogleda se i u pisanju romana. Ovo
nije najsretnije receno, jer se ne radi o ogledanju, nesigurnom pokusaju, vec je
rec o potpuno zaokruzenom, iznutra uravnotezenom i skladnom ostvarenju. Knjigom
"Prisluskivanje" autor potvrdjuje staru istinu da se romanopisci pre svega
radjaju, a da je razlog tehnickog usavrsavanja ipak od drugostepenog znacaja.
Pred nama je savremena tematika - ratna, ali na moderan, urbani, i time
neuobicajeni nacin kazana. Igre reci, upotreba zargona, kolokvijalnih izraza,
neke su od mogucnosti kojima se autor vesto sluzi. Tu je izvor brojnih humornih
efekata. Otuda lepote stila koji je ziv i lucidan, i kojem, na srecu, nije to
jedina podloga. Odnos prema "tradicionalnim" oblicima ratnih romana na jednom
mestu junak odredjuje:""Znas kako treba da izgleda pravi ratni roman? Evo sad cu
da ti kazem jedan odlomak za primer:"Noc je bila tamna, kolona se nije videla
jer se prikradala neprijateljskom polozaju. Odjednom, zacu se huk sove s trece
grane levo. Da li je to bila sova ili javka? Kolona nije znala, ali je komandant
znao. Prepoznao je znak svog omiljenog spijuna Rajica..."".
Roman "Prisluskivanje" je delo raznorodnih preispitivanja ( u izvesnom smislu
ovo je i roman o romanu, ali bez razaranja fabularnog toka). Jedno od pitanja je
karakteristicno za modernu knjizevnost: otkrivanje nestabilnog polozaja naratora
i aktera u drami ciji je on prividni i stvarni tvorac i pokretac. Citaocima
ostaje zadovoljstvo da u tom svetlu sagledaju znacenja naslova i drugih
"cvorova" ove uzbudljive i duhovite knjige.
|
