Svet ne moze postati pravedniji i bolji, bez obzira na to kako mu je ime:
Juzna Afrika ili Velika Britanija. Covek ce coveku ostati stranac, posto ce uvek
postojati ljudi iz cije lazne superiornosti izrastaju volja za moc i zelja da
vladaju drugim ljudima. Te svoje teze je Kristofer Houp na do sada najefikasniji
i najduhovitiji nacin ovaplotio u romanu Najmracnija Engleska (Darkest
England,1996). Ovim delom Kristofer Houp definitivno ugradjuje svoj opus u
tradiciju engleskog romana, i to sa vise dobrih argumenata. Osnovno pitanje koje
postavlja pisac jeste ono isto koje su postavili, pre svih, Dzozef Konrad i
Danijel Defo: ko je taj koji vise zasluzuje da se nazove covekom - plemeniti
divljak ili civilizovani varvarin? U potpunoj inverziji civilizacije i
varvarstva ponistavaju se vrednosti i jednog i drugog. Pred takvom spoznajom,
coveku preostaje samo jedna rec: uzas. Ista rec mogla bi da stoji kao epigraf
Houpovog romana, ali njenu gorcinu autor neprestano razblazuje spasonosnim
humorom. Bez njega, prica o putovanju cestitog i casnog predstavnika busmanskog
plemena u Englesku bila bi odvec tuzna i mucna. Ovako, Dejvid Mungo Bui se
dobrocudno cudi Englezima, dok citaocu ostaju osmeh i, vrlo cesto, podsmeh.
Kristofer Houp (Christopher Hope) juznoafricki je pesnik i
romanopisac. Osim romana i poezije, Kristofer Houp je pisao kratke price, dve
knjige za decu i dva dela iz oblasti publicistike: prvo od njih, proslavljeni
Beli decak bezi (White Boy Running), osvojilo je CNA knjizevnu nagradu u Juznoj
Africi, 1989. godine, a drugo je Moskva! Moskva! (Moscow! Moscow!) iz 1990.
godine.
|
